Велики напад Украјине дроновима на Санкт Петербург, Путинов родни град

Украјина је покренула „незабележени напад“ на и око Санкт Петербурга, други највећи град у Русији, домаћина традиционалног годишњег економског форума.

Више од 140 дронова је оборено изнад Лењинградске области, рекао је регионални гувернер Александар Дрозденко, док је градски челник Александар Беглов позвао становнике да остану у куц́ама, што је први пут од како је Русија покренула инвазију на Украјину, фебруара 2022.

Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је да су украјинске снаге напале руска складишта оружја и поморску флоту.

Напад је описао као „праведан одговор" на руске ударе.

Велики напад на Санкт Петербург, родни град Владимира Путина, уследио је дан пошто је руски председник на економском форуму рекао да „нема смисла" да се састаје са Зеленским у четири ока.

Претходно је Зеленски објавио отворено писмо, позивајућу Путина да лично разговарају и покушају да окончају рат.

Путин је до сада у више наврата говорио да је спреман на разговоре са Зеленским, али само ако дође у Москву, а такође је рекао и да Зеленски нема легитимитет да буде председник јер није заказивао редеовне изборе, иако је морао.

У писму, Зеленски је за место сусрета предложио Швајцарску или Турску.

Зеленски је 6. јуна на друштвеним мрежама објавио да је „време да се оконча рат“, али је оптужио руског лидера да жели да „настави борбу“.

Рекао је да су украјински дронови прешли раздаљину од 1.000 километара до региона Санкт Петербурга, циљајуц́и „арсенале непријатељске морнарице и базу у Кронштату“, мислец́и на главно упориште Балтичке флоте руске морнарице.

Погођено је и нафтно складиште у јужном Краснодарском региону, удаљено 500 километара, рекао је Зеленски.

Био је то напад украјинских „санкција дугог домета“, додао је Зеленски, користец́и еуфемизам за нападе на Русију.

Погледајте видео: 'Не плашите се да изађете из рата' - Зеленски у отвореном писму Путину

Најновији напади су уследили после украјинских удара на периферију Санкт Петербурга у дану када је почео годишњи економски форум.

На овоодишњем форуму, осмишљеном за привлачење страних инвестиције у Русију, улествује хиљаде гостију из 130 земаља, међу којима је и америчка делегација, али ниског нивоа.

У отвореном писму 4. јуна, Зеленски позвао на прекид ватре и директне преговоре са Путином како би се окончао рат, који траје више од четири године.

Написао је да би било „погрешно да се чека“ да рат поново дође у средиште пажње САД.

Говорец́и на економском форуму 5. јуна, Путин је одбио идеју Зеленског и поновио став да би примирје само омогуц́ило Украјини да се прегрупише.

Рекао је да ц́е окончати рат тек када Русија испуни све циљеве.

Дугогодишњи став Русије је да Украјина треба да се повуче из Доњецке и Луганске области, које заједно чине велики регион Донбаса на истоку Украјине, као и из Херсонске и Запорошке области.

Русија тражи од Украјине и да одустане од тежњи да се придружи НАТО-у.

Украјина одбија да се одрекне било које територије, тврдец́и да би уступци охрабрило Москву да поново изврши инвазију у будуц́ности.

Русија тренутно контролише око 20 одсто украјинске територије, рачунајући и цело полуострво Крим, који је Москва анектирала 2014. године.

У Луганској области источне Украјине, коју контролишу руске и проруске снаге, локалне власти су обуставиле аутобуски саобрац́ај на два аутопута после два напада украјинских напада дронова.

Позвали су локално становништво да не користе те путевезарад властите безбедности.

Локална влада, коју подржава Русија, обуставиле и приградски железнички саобраћај, и забранила превоз група деце унутар Луганска.

Путин је рекао да Русија има потпуну контролу над такозваном „Луганском Народном Републиком“.

У септембру 2022, шест месеци од почетка рата, Путин је прогласио за руске територије Луганска, Доњецка, Херсонске и Запорошке области.

Четири године касније је изјавио: „Где нога руског војника крочи, то је наше".

Поручивао је и да ће Русија „милом или силом" заузети цео Донбас (Луганску и Доњецку област).

Последњих недеља, украјинске снаге нападају руску логистику у деловима Украјине под контролом Москве и проруских побуњеника.

Један аналитичар је за ББЦ рекао да је од почетка маја погођено више од 200 камиона и випе од 30 цистерни са горивом.

У више од четири године од почетка руске инвазије, Украјина је значајно развила одбрамбени сектор.

Украјина је сада у стању да редовно гађа циљеве у Русији, посебно енергетску инфраструктуру и нафтна постројења, која сматра горивом за московску ратну машинерију.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk