НВО о 'звучном топу': Опасан потез тужилаштва на почетку изборне кампање

Истраге тужилаштава обично су начин да се стави тачка на неки догађај, али не и у случају „звучни топ".

„Панична ланчана реакција кретања грађана" - овако су из Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) објаснили догађај од пре годину и по дана када је непознати звук навео људи на бежање на студентском протесту у Београду 15. марта 2025..

„Ово дефинитивно није тачка на овај случај.

„Није судски утврђена истина о ономе што се догодило 15. марта. То што ВЈТ није утврдило да је коришћено одређено звучно средство не чини аутоматски тачном тезу да није коришћено", каже Маја Стојановић, директорка Грађанских иницијатива, невладине организације која је прикупљала сведочења људи, за ББЦ на српском.

Током одавања 15-минутне тишине у знак сећања на жртава у паду надстрешнице у Новом Саду, окупљени на протесту одједном су се склонили у страну.

Поједини су касније сведочили да их је на то навео необичан, снажан, звук који су описивали као - приближавање аута у пуној брзини, топот коња, авион који се спушта.

Убрзо су се у јавности појавиле тврдње да је употребљен звучни топ, или нека друга врста соничног оружја.

Узрок тог кретања није употреба такозваног „звучног топа", нити било каквог сличног уређаја, саопштили су из тужилаштва.

Најавили су и кривично гоњење свих који су „намерно узроковали и допринели ширењу неистинитих информација".

По њима, на снимцима објављеним на друштвеним мрежама, накнадно је монтиран звук који подсећа на „хук".

ВЈТ је „недвосмислено утврдио да су лагали за звучни топ", а такве тврдње су, „замало изазвале грађански рат" у Србији, казао је председник Србије Александар Вучић у објави на Instagramу.

Изборна кампања

Председник Вучић је 'звучни топ' повезао са предстојећим парламентарним изборима и студентском листом, која до 14. септембра још није била објављена.

Да није било лажи о 'звучном топу', „не би могле да прођу листе без програма, листе без планова, без ичега", рекао је.

Маја Стојановић такође истиче везу између необјашњивог звука на прошлогодишњем протесту и предстојећих избора, али на супротан начин.

„Четири дана после расписивања избора, ВЈТ објављује закључак којим затвара питање могуће одговорности државе, одговорност за реакцију грађана приписује студентским редарима, а отворен оставља правац кривичног гоњења оних који су тврдили да је звучно средство коришћено", каже.

„То је изузетно опасно у изборној кампањи јер тужилаштво даје институционалну тежину наративу који се већ користи за дискредитацију студената, активиста и независних медија", додаје.

Она очекује „да ће се ово саопштење управо тако и користити у кампањи".

За њу је „најпроблематичније то што се случај за државу затвара, а за оне који су државу позивали на одговорност остаје отворен".

Међу организацијама које су истицале да је неопходна независна истрага о 15. марту био је Београдски центар за људска права (БЦЛЈП).

ВЈТ није пружило анализу већ „ папир без печата и потписа", у коме има контрадикторности, рекао је Владица Илић, менаџер правног тима БЦЛЈП за телевизију Нова.

БЦЛЈП, заједно за више организација цивилног друштва, обратио се Европском суду за људска права поводом догађаја 15. марта.

Суд је изрекао Србији „привремену меру", указујући „да би држава требало да спречи употребу звучног оружја или сличних уређаја на будућим протестима".

„Ова одлука не значи да је суд заузео било какав став да ли су таква оружја употребљена 15. марта 2025. године", пише у саопштењу суда о одлуци од 29. априла.

Поводом случаја „звучни топ" биле се укључене и Уједињење нације.

Употреба оваквог оружја „у тренутку када су учесници окупљања у тишини одавали почаст била би несразмерна и окрутна и могла је бити намерно употребљена да изазове највеће могуће психолошке и емоционалне последице", пише у обраћању известилаца УН-а.

Истрагу УН-а тражио је покрет Крени-промени, чији лидер Саво Манојловић одбацује последњи закључак ВЈТ-а.

„Тужилац Ненад Стефановић нас убеђује да је 2.000 људи у исто време измислило последице звучног топа.

„Човек је саучесник у прикривању кривичног дела", написао је Манојловић на друштвеној мрежи Икс (X).

О „звучном топу" у Београду изјашњавала се и руска обавештајна служба ФСБ, са поруком да га није било.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду једино је водило истрагу о „звучном топу" пошто се претходно Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) повукло из поступања у овом предмету.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk