Pokušaj puča: Kako je Erdogan promenio Tursku protekle decenije

Pucnjava na ulicama, tenkovi u pokretu, borbeni avioni nadleću zgrade državnih institucija, napad na skupštinu - sve to je uživo prenošeno na televiziji.

Čak i zemlja koja je već iskusila tri državna udara i dve vojne intervencije, nije doživela ono što se dešavalo u noći između 15. i 16. jula 2016. godine.

Nikada ranije turska skupština nije bila meta napada, niti je Bosforski most u Istanbulu, koji se danas zvanično zove Most mučenika (šehida) 15. jula, bio poprište takvog krvoprolića, dok su se stanovnici odazivali pozivu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da pruže otpor pučistima.

Obraćajući se uživo voditeljki na televiziji preko aplikacije na mobilnom telefonu sa nepoznate lokacije, Erdogan je te noći pozvao njegove pristalice da izađu na ulice.

Njegova poruka odjekivala je i sa razglasa džamija širom zemlje.

Do jutra je pokušaj državnog udara bio ugušen.

Poginulo je ukupno 253 ljudi, među kojima 184 civila, a stradala su i 34 navodna učesnika zavere.

Pokušaj državnog udara trajao je svega nekoliko sati, ali su posledice preoblikovale tursku politiku tokom protekle decenije - izmenile su odnos snaga u zemlji i redefinisale spoljnopolitičke odnose Turske.

Masovna čistka

Za organizovanje pokušaja državnog udara vlada je optužila mrežu islamskog propovednika Fetulaha Gulena, koji je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Sve do smrti 2024. godine, Gulen je poricao bilo kakvu umešanost u ovu zaveru.

Nekoliko dana posle pokušaja državnog udara uvedeno je vanredno stanje, koje je produžavano sedam puta, i ukinuto je tek 2018. godine.

Tokom tog perioda vlasti su sprovele jednu od najvećih čistki u savremenoj istoriji Turske.

Vlada je rekla da su te mere bile neophodne kako bi se razbila Gulenova mreža.

Gulen i njegov verski pokret, godinama blizak saveznik Erdogana, decenijama su imali uticajne funkcije u državnim institucijama i birokratskom aparatu Turske.

Posle pokušaja državnog udara, desetine hiljada vojnika, među kojima su bili visoki oficiri i generali, sudija, tužilaca, policajaca, univerzitetskih profesora, i državnih službenika su uhapšeni, otpušteni ili suspendovani sa njihovih radnih mesta.

Zatvorene su stotine privatnih škola i obrazovnih ustanova za koje se tvrdilo da su povezane sa Gulenovom mrežom, kao i nekoliko univerziteta.

Kritičari smatraju da se vlast nije obračunavala samo sa osumnjičenima za učešće u pokušaju državnog udara i pristalicama Gulenovog pokreta, već i sa mnogim neistomišljenicima.

Predstavnici opozicije tvrde da su posle čistke, druge verske zajednice stekle uticaj u državnim institucijama.

Predstavnici vlasti odbacuju ove optužbe.

Erdogan učvršćuje vlast

Verovatno najznačajnija politička posledica pokušaja državnog udara bilo je dodatno učvršćivanje Erdoganove vlasti.

Birači su 2017. godine tesnom većinom podržali ustavne promene kojima je parlamentarni sistem zamenjen jakom predsedničkom republikom.

Te promene su stupile na snagu naredne godine, kada je ukinuta funkcija predsednika vlade, a ovlašćenja predsednika su znatno proširena.

Pristalice smatraju da je novo državno uređenje obezbedilo političku stabilnost, brže donošenje odluka i efikasnije upravljanje državom.

S druge strane, kritičari tvrde da je previše moći koncentrisano u instituciji predsednika, a naročito u rukama jednog čoveka.

Američki istraživački centar Fridom haus (Freedom House) navodi da je mogućnost zakonodavaca da utiču na državnu politiku značajno oslabljena uspostavljanjem predsedničkog sistema.

„(Erdogan) često interveniše protiv ministarstava i nezavisnih državnih tela koji se suprotstavljaju njegovoj volji", navodi se u najnovijem izveštaju ove organizacije o Turskoj.

Sa ovom ocenom je saglasan Dogan Četinkaja, vanredni profesor na Univerzitetu u Istanbulu.

Predsednički sistem odlikuju „proizvoljnost i nejasna institucionalna struktura", kaže on.

Pogledajte video: Kako se Turska promenila pod vlašću Erdogana

Zabrinutost zbog autoritarizma

Turske vlasti godinama su suočene sa kritikama zbog stanja ljudskih prava i građanskih sloboda.

Zabrinutost zbog ovih pitanja dodatno je porasla posle pokušaja državnog udara i čistke koja je kasnije sprovedena.

Pošto su hiljade sudija i tužilaca optuženih za veze sa Gulenovim pokretom smenjeni sa funkcija, organizacije za zaštitu ljudskih prava i evropske institucije izrazile su zabrinutost u pogledu nezavisnosti pravosuđa.

„Posle 15. jula, institucije političkog i administrativnog sistema Turske su razbijene i izgubile su nezavisnost", kaže profesor Četinkaja.

„Pravosuđe i zakonodavna vlast prestali su da funkcionišu kao bitni centri moći".

Od tada je sve teže organizovati proteste, jer vlasti često uvode ograničenja za javna okupljanja i raspoređuju jake policijske snage da ih obezbeđuju.

Sloboda medija takođe je dodatno narušena usled sve većeg uticaja vlasti na vlasničku strukturu medija, kao i krivičnog gonjenja istaknutih novinara.

Prema Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica, Turska je na 163. mestu od ukupno 180 zemalja.

Sloboda izražavanja je i dalje jedno od najspornijih pitanja.

Istraga se vodi protiv mnogih novinara, političara i javnih ličnosti, a nedavno je uhapšen i popularni stendap komičar zbog vređanja predsednika.

„Tokom protekle decenije, Turska je postajala sve autoritarnija, učvršćujući vlast ustavnim promenama i zatvaranjem političkih protivnika, nezavisnih novinara i pripadnika civilnog društva", navodi organizacija Fridom haus.

U martu 2025. godine, gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji se smatra najozbiljnijim mogućim protivkandidatom Erdoganu na budućim predsedničkim izborima, uhapšen je zajedno sa desetinama gradskih zvaničnika po optužbama za korupciju, koje oni poriču.

Njegovo suđenje još nije završeno.

U maju 2026. godine, sudskom odlukom je praktično izvršena intervencija u rukovodstvu njegove Republikanske narodne stranke (CHP), glavne opozicione partije u zemlji.

Tada je prvi čovek stranke zamenjen prethodnim predsednikom, što je opozicija nazvala „pravosudnim pučem".

Vlada, međutim, odbacuje optužbe o nazadovanju demokratije.

Vlasti tvrde da su promene uvedene posle pokušaja državnog udara i kasnije čistke ojačale političku stabilnost, nacionalnu bezbednost i demokratske institucije, jer su uklonjeni ljudi povezani sa organizacijama za koje vlada smatra da predstavljaju pretnju za državu.

„Sadašnji sistem vidim kao odgovor koji je država razvila da bi prevazišla egzistencijalnu pretnju koju je razotkrio pokušaj državnog udara", kaže Nuri Salik, vanredni profesor na Univerzitetu Jildirim Bajazit u Ankari.

„Umesto da sadašnje državno uređenje posmatram isključivo kao korak ka autoritarizmu, vidim ga kao odraz nagona države za samoodržanjem".

Smanjena uloga vojske

Decenijama je turska vojska sebe doživljavala kao čuvara sekularne republike koju je osnovao Mustafa Kemal Ataturk i više puta se u periodima političkih previranja mešala u politički život zemlje.

Posle pokušaja državnog udara 2016. godine sproveden je niz strukturnih reformi kojima su oružane snage stavljene pod čvrstu civilnu kontrolu.

Uvedeni su novi sistemi regrutacije i komandovanja, vojne akademije i vojne bolnice su reorganizovane ili zatvorene, a vojne jedinice se izmeštaju iz gradskih centara.

Mnogi analitičari smatraju da su te promene praktično okončale eru vojnih intervencija u tursku politiku.

„Vojska je oduvek predstavljala mehanizam tutorstva nad politikom", kaže profesor Salik.

„U savremenoj istoriji Turske stanovnici su se 15. jula prvi put aktivno suprotstavili vojnoj intervenciji.

„U tom smislu, to je označilo važnu prekretnicu".

On smatra da je vojska sada „u potpunosti izgubila" sposobnost da oblikuje politička zbivanja u Turskoj.

„To je najznačajnija promena", ističe on.

Politika usmerena na bezbednost

Posle pokušaja državnog udara, uvedene su značajne promene i u tursku spoljnu politiku.

Ankara je pokrenula tri velike vojne operacije na severu Sirije protiv takozvane Islamske države i Narodnih zaštitnih jedinica (YPG), kurdske vojne grupe.

Ankara smatra da su Narodne zaštitne jedinice povezane sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju su Turska, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) proglasile terorističkom organizacijom.

Poslednjih godina postoje pokušaji da se obnove mirovni pregovori sa PKK-om, ali je ishod i dalje neizvestan.

Profesor Salik smatra da je pokušaj državnog udara dodatno učvrstio politiku vlasti usmerenu na unutrašnju bezbednost zemlje.

„Zaštita države postala je najvažniji cilj", kaže on.

Turska je istovremeno počela da vodi raznovrsniju spoljnu politiku, produbljujući odnose sa Rusijom, iako je i dalje ključna članica NATO-a.

Nabavka ruskog protivavionskog i protivraketnog sistema S-400 izazvala je ozbiljan spor sa Vašingtonom, koji je Turskoj uveo sankcije i isključio je iz programa borbenih aviona F-35.

Međutim, američki predsednik Donald Tramp je nedavno izjavio da će ukinuti sankcije i nagovestio spremnost da ponovo razmotri pitanje prodaje aviona F-35 Turskoj, iako bi se tom predlogu usprotivili mnogi u Kongresu.

U međuvremenu, Turska ostvaruje slab napredak na njenom dugogodišnjem putu pridruživanja EU, s obzirom da su pristupni pregovori praktično zamrznuti još 2018. godine.

Pogledajte dva videa na Jutjub kanalu BBC na srpskom: Erdoganovo carstvo (prvi i drugi deo)

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk