Kako je Gaudijeva 'nemoguća' vizija postala najviša crkva na svetu

U junu 1926. godine, starijeg čoveka u iznošenoj odeći udario je tramvaj dok je prelazio ulicu na putu ka crkvi. Nekoliko dana kasnije preminuo je u bolnici za siromašne.

Taj čovek bio je Antoni Gaudi, koji će kasnije postati poznat kao „Božji arhitekta".

Gaudi je budućim generacijama ostavio monumentalni zadatak.

Preminuo je usred izgradnje Sagrade familije, čuvene, impozantne crkve u Barseloni, na severoistoku Španije.

Izdaleka, crkva izgleda kao organski moćni div koji se uzdiže iznad grada, a izbliza još više deluje kao živo biće.

Hipnotišući detalji fasada, koji prikazuju biblijske scene, kao da izrastaju iz samog kamena.

Kako je od početka Gaudi zamislio da će se crkva gradi još dugo posle njegove smrti, zavšretak Sagrade familije predstavljao je izuzetno složen izazov za one koji su nastavili njegov rad.

Gaudijevi nacrti i makete su uništeni tokom Španskog građanskog rata 1936. godine, zbog čega su kasniji graditelji imali vrlo malo uputstava za rad.

Nekada se smatralo da su visoke kule preteške za njihove temelje i da su podložne dejstvu vetra.

Ipak, 100 godina posle njegove smrti, centralni vrh crkve - toranj Isusa Hrista - završen je, i visok je 172,5 metara.

Zahvaljujući njemu, Sagrada familija je postala najviša crkva na svetu.

Nadahnuće drevnim građevinama

Kao mlad, izuzetno ambiciozan arhitekta i duboko religiozan katolik, Gaudi je imao dva cilja, kaže Gijs van Hensbergen, istoričar umetnosti i Gaudijev biograf.

„Želeo je, pre svega, da stvori Bibliju isklesanu u kamenu, a to je Sagrada familija.

„Ali i da ispravi sve greške prethodnih arhitektonskih stilova".

Da bi to postigao, morao je da se ugleda na jedno od čuda drevnog sveta - luk ostataka spomenika Tak Kasre (Taki Kisra) u starom gradu Ktesifonu, u današnjem Iraku, koji je poznat i kao Luk Ktesifona.

Reč je o impresivnom ranom primeru izuzetno stabilne konstrukcije poznate kao parabolični luk.

Gaudi je bio uveren da će mu upravo ovaj konstruktivni element omogućiti da ispravi ono što je smatrao dosadnim elementom katedrala u njegovo vreme.

Da bi mogle da nose svodne tavanice, velike neogotičke crkve imale su kontrafore - kamene potpore postavljene pod pravim uglom u odnosu na drugi zid ili uz sam zid protiv bočnih sila, koje se pružaju od spoljašnjih gornjih delova zidova ka nižim nivoima građevine.

Gaudi ih je smatrao „štakama" za podupiranje građevina koje nisu mogle same da nose sopstvenu težinu.

Umesto toga, za svih 18 tornjeva građevine izabrao je paraobolični luk.

Ako bi se primenila ova forma, tornjevi bi mogli sami da nose sopstvenu težinu.

„On je zasigurno bio čovek opčinjen matematikom, ali je za njega sve to uvek bilo delo Stvoritelja", kaže van Hensbergen.

Gaudi je verovao da su gravitacija i parabolični luk božanski izumi.

„Zbog toga mu je taj oblik predstavljao savršeni lajtmotiv, svojevrsni naklon Bogu kao velikom arhitekti."

Kako je produbljivao znanje o konstrukcijama i silama koje na njih deluju, postajao je sve sigurniji da treba da ukloni svodove i lukove koji nisu bili neophodni za statiku bazilike.

„Tri puta je potpuno menjao projekat hrama", kaže Lijam Daf, građevinski inženjer koji je na čelu tima u inženjerskoj kompaniji Arupu koja je angažovana na izgradnji Sagrade familije.

U unutrašnjosti lađe crkve (naosu) primenio je ogoljene, razgranate stubove.

Nadahnut prirodom, oblikovao ih je tako da podsećaju na drveće, čije se grane uzdižu ka vrhu i preuzimaju opterećenje tavanice i tornjeva iznad njih.

Dok stojite u naosu crkve, obasjanom narandžastim i crvenim prelivima koji se probijaju kroz vitraže na zapadnoj strani zdanja, ovi stubovi nalik stablima stvaraju gotovo nestvaran osećaj bestežinskog prostora.

Teški tornjevi

Uprkos svedenom i racionalnom projektu tornjeva, tokom izgradnje jednog od viših pojavio se veliki izazov - bio je pretežak.

Kula Device Marije, visoka 138 metara, druga je najviša posle glavnog tornja Isusa Hrista, koji se uzdiže do 172,5 metara.

Tokom izgradnje, ustanovljeno je da bi stubovi ispod kule bili preopterećeni njenom težinom ako bi se izgradili tradicionalnim zidarskim tehnikama ili od armiranog betona obloženog dekorativnim kamenom.

Jedno od mogućih rešenja za nosača kule je bilo postavljanje unutrašnje čelične konstrukcije obložene tanjim betonskim panelima radi smanjenja ukupnog opterećenja.

Za realizaciju ovog plana, 2014. godine angažovan je tim građevinskih konstruktera iz britanske kompanije Arupe.

„Sagrada familija je legendarno mesto, zar ne?", kaže Stiv Mekekni, građevinski konstrukter u kompaniji Arupi koji je radio na projektu od rane faze.

„To je nešto o čemu sanjate da će jednog dana raditi, a nama se ta prilika ukazala".

Inženjeri ove kompanije osmislili su drugo rešenje za nosivost ornja.

Predložili su da se potpuno odustane od čelične konstrukcije i armiranog betona.

Umesto toga, osmislili su da se tanji betonski omotač prednapregne čeličnom užadi.

To je predstavljalo značajano odstupanje od prvobitnog projekta.

„To je bila velika promena", kaže Mekekni.

„U jednom trenutku smo čak mislili da naše usluge više neće biti potrebne i projekat je na neko vreme potpuno stao."

Na sreću, situacija se promenila, kaže Mekekni.

Prednapregnuti beton je izabran jer rešava problem slabe nosivosti betona na zatezanje, u odnosu na njegovu dobru nosivost na pritisak.

Kada vetar duva direktno u toranj i gura ga unazad, strana tornja okrenuta vetru je izložena zatezanju.

To zatezanje povećava rizik od pojave pukotina i oštećenja na kamenoj konstrukciji.

Primenоm paraboličnog luk težina se ravnomerno raspoređuje kroz celu konstrukciju, a upotreba prednapregnutog betona dodatno učvršćuje konstrukciju.

Zahvaljujući ovakvom rešenju, kada vetar duva, javlja se veoma malo zatezanje na strani okrenutoj vetru.

Postavljanjem čeličnih užadi iznad i između prozora dodatno su ojačani prednapregnuti elementi koje bi inače mogli da budu podložni pucanju.

To je bilo posebno važno jer Gaudijev projekat predviđa veliki broj prozora za osvetljenje unutrašnjosti bazilike prirodnim svetlom.

Tehnika prednapregnutog kamena primenjena je na tornju Device Marije i još pet centralnih kula, među kojima je i toranj Isusa Hrista.

„Gaudi bi zaista bio oduševljen mogućnostima" koje pružaju ove nove tehnologije, kaže van Hensbergen.

Gaudi je eksperimentisao različitim metodama na fasadi Hristovog rođenja kule Apostola Varnave, koja je završena tokom njegovog života.

U donjim delovima je koristio peščar sa obližnjeg brda Monžuika, čije nijanse variraju od sive i bež, do zelene, oker, zlatne, ljubičaste, i crvene.

Pri vrhu je koristio portland cement.

„U to vreme, to je bio novi materijal u Barseloni", kaže Daf.

Njegovi eksperimenti pokazali su se uspešnim.

„Impresivno je videti kvalitet gradnje u Gaudijevo vreme", kaže Fernando Vilja, direktor za tehnologiju i inovacije na projektu Sagrade familije.

Gaudijeva još nedovršena crkva

Dok ugledni gosti, među kojima je i papa Lav XIV, pristižu u Barselonu povodom obeležavanja stogodišnjice Gaudijeve smrti, crkva još nije završena.

Između ostalog, još nije dovršena njena glavna ulazna fasada - fasada Slave.

Kada bude završena, savremene tehnologije imaće ključnu ulogu u održavanju građevine.

Promene u jačini vetra, temperaturne oscilacije i pomeranja same građevine tokom vremena mogu da dovedu do širenja pukotina u unutrašnjim i spoljašnjim delovima crkve, objašnjava Vilja.

Ranije se pukotine i oštećenja na Sagradi familiji tražili penjači, i bilo im je potrebno čak dve godine da detaljno pregledaju svaki deo bazilike.

Danas se koriste dronovi i veštačka inteligencija, koji otkrivaju pukotine koji treba da se saniraju.

„Kada dovoljno obučimo veštačku inteligenciju, biće moguće pregledati celu baziliku za samo mesec dana", kaže Vilja.

Sagrada familija svakako nije nepomičan kameni spomenik i zato reaguje na uticaje okruženja skoro kao i živi organizam.

Upravo to neprekidno kretanje i razvoj odražavaju Gaudijevu organsku viziju crkve, kaže Vilja,

„Priroda je njegov učitelj".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk