Amnesti izveštaj: Kakvo je stanje ljudskih prava na Balkanu

Novi sukobi na Bliskom istoku, protesti generacije Z širom sveta, rat u Ukrajini, veštačka inteligencija u skoro svakoj kancelariji - samo su neki od problema koji su obeležili 2025. i u oblasti ljudskih prava.

Turbulentno je bilo i u Srbiji gde su čitave godine trajali protesti protiv korupcije posle tragedije u Novom Sadu, kada je usled pada nadstrešnice Železničke stanice stradalo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena.

Tokom 2025. u Srbiji je zabeleženo više od 160 slučajeva napada i zastrašivanja, upozorava Amnesti internešnal, organizacija za zaštitu ljudskih prava u najnovijem godišnjem izveštaju.

U Srbiji se, kao i u drugim zemljama Balkana, i dalje krše prava žena i LGBT zajednice.

Za razliku od prošle godine, sada u izveštaju Amnestija nema dve bivše jugoslovenske republike: Crne Gore i Severne Makedonije.

„Suočavamo se sa najizazovnijim trenutkom našeg doba.

„Čovečanstvo je na udaru međunarodnih pokreta protivnika ljudskih prava i predatorskih vlada odlučnih da zadrže dominaciju nezakonitim ratovima i drskim ekonomskim ucenama", ukazala je Agnes Kalamar, generalna sekretarka organizacije povodom novog izveštaja o stanju ljudskih prava u svetu.

Godinama već ova organizacija osuđuje kršenje ljudskih prava u svakom delu sveta, upozoravajući na posledice flagrantnog kršenja vlada i velikih korporativnih aktera, kao i dvostruke standarde u poštovanju međunarodnog prava.

Srbija

Amnesti upozorava da su se tokom 2025. u Srbiji novinari, demonstranti i organizacije civilnog društva suočavali sa zastrašivanjem i uznemiravanjem.

Vlast je nadzorom pokušavala da obuzda široko rasprostranjeno nezadovoljstvo, tvrde u Amnestiju.

„Protesti su izazvali oštar odgovor policije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS)", dodaje se u izveštaju.

Policija je pritvorila stotine demonstranata, a do sredine godine zabeleženo je više od 160 slučajeva zastrašivanja i napada, ukazuje se u izveštaju.

Vlasti su nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara, tvrdi Amnesti.

Do kraja godine, Visoki savet tužilaštva nije uspeo da imenuje glavnog tužioca za ratne zločine, a vlada je blokirala efikasnu pravosudnu saradnju sa drugim zemljama na Balkanu.

Srbija je u prvoj polovini 2025. izvezla municiju u vrednosti od više od 55 miliona evra u Izrael, kršeći obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu, saopštio je AI.

Bosna i Hercegovina

U Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje postoji politička nestabilnost, ocenjuje se u izveštaju.

Nastavlja se veličanje osuđenih ratnih zločinaca, poricanje genocida, ali i diskriminacija Roma i „nekonstitutivnih naroda" (svi koji se ne izjašnjavaju kao Srbi, Hrvati i Bošnjaci), ukazuje Amnesti.

Civilno društvo i nezavisni novinari su izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na društvenim mrežama i klevetama, posebno u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta BiH.

Drugi entitet, Federacija Bosne i Hercegovine, usvojio je zakone kojima se priznaje femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja.

Ali pravna zaštita žrtava širom države i dalje nije ujednačena.

Pogledajte video: Godinu dana od smrtonosnih poplava u Bosni i Hercegovini

Hrvatska

U Hrvatskoj, najmlađoj članici Evropske unije, zabeležen je porast stope siromaštva zbog uvećanih troškova života.

Ženama je i dalje ograničen pristup abortusu, a žrtve porodičnog nasilja nisu imale adekvatan pristup uslugama podrške.

Vlasti i dalje vraćaju izbeglice i migrante sa granica i oni se suočavaju sa nasiljem.

Pripadnici manjina, Srbi i Romi, kao i članovi LGBT zajednice ponovo su diskriminisani, ukazuje Amnesti.

Kleveta je ostala krivično delo i koristi se za pokretanje krivičnih prijava i tužbi protiv novinara, čime se ograničava sloboda izražavanja.

Novinari koji su izveštavali o korupciji, životnoj sredini i poslovima vlade suočile su se sa fizičkim napadima, kao i uznemiravanjem i onlajn pretnjama.

Neprijateljsko okruženje, neadekvatna zaštita, finansijski i politički pritisak na medije značajno je doveo u pitanje slobodu štampe i pravo na informisanje, upozorava organizacija.

Slovenija

Amnesti upozorava da je usled nedostatka lekara opšte prakse 140.000 ljudi ostalo bez pristupa primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Pripadnici romske zajednice, posebno u oblasti obrazovanja i stanovanja, suočili su se sa sistemskom diskriminacijom.

Oko 25.000 stanovnika ove bivše jugoslovenske republike i dalje nije u registru sa stalnim boravkom.

Slovenija je 26. februara 1992. iz tog registra uklonila sve kojima je odbijen zahtev za državljanstvo ili ga nisu predali, čime su postali „administrativno mrtvi", izgubivši sva ekonomska i socijalna prava.

Transrodni ljudi i LGBT zajednica nisu imali pristup reproduktivnim tehnologijama, dodaje se.

Pogledajte video uoči vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu u decembru 2025.

Kosovo

Kosovo je tokom 2025. prolazilo kroz političku krizu, jer stranke nisu mogle da postignu konsenzus o konstituisanju parlamenta, pa samim tim ni vlade.

Ustavni sud je poništio zakon kojim Nezavisna komisija za medije dobija dodatna ovlašćenja - predstavnici civilnog društva osudili su taj potez.

Zbog neizvesne političke situacije odloženo je i usvajanje zakona kojim bi se prava LGBT zajednice poboljšala.

Porodice Roma i dalje žive u strahu od prisilnih iseljavanja jer ne mogu da dobiju zvanična dokumenta zbog troškova i birokratskih prepreka.

Vlada je pristala da prihvati zahteve za odštetu žrtava bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Osnovni sud u Prištini osudio je u julu 2025. dvojicu muškaraca na 15 godina zatvora za silovanje Albanki tokom 1998. i 1999. godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk