'Да усељеници не буду терет': Зашто је Америка паузирала процесе за неке визе

Попуњавање десетине страница онлајн упитника, превођење на енглески докумената из матичних књига, разних потврда и диплома - својеврсна претурања по успоменама и животним поглављима - да бисте заказали интервју за подношење захтева за усељеничку визе у амбасади Сједињених Америчких Држава.

И онда када коначно помислите да сте успели - неко каже стоп.

Овај корак у потрази за оним што многи виде као шансу за бољи живот тренутно је заустављен, пошто је крајем августа амерички Стејт департмент одлучио да обустави заказивање термина за имигрантске визе широм света.

Разлог за ову одлуку је „детаљна обука" конзуларних службеника за идентификацију страних подносилаца захтева код којих постоји ризик да ц́е искористити систем социјалне помоц́и САД, рекао је портпарол Стејт департмента у писаној изјави за ББЦ на српском.

„Трампова администрација штити амерички народ тако што примењује највише стандарде провере и селекције подносилаца захтева за визу", рекао је портпарол.

ББЦ је контактирао америчке амбасаде у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и на Косову и из свих представништава је стигао готово идентичан одговор - да је права адреса за то Стејт департмент.

„Сасвим је уобичајено што Стејт департмент каже да морају да обуче конзуларне службенике за нове процедуре, то је нормалан део процеса.

„Међутим, обуставити све будуће интервјуе и одложити толики број њих - то сматрам прилично необичним потезом", каже Џулија Гелат, помоћница директора Института за миграциону политику из Вашингтона.

Од почетка другог председничког мандата Доналда Трампа, САД воде изразито строгу имиграциону политику, за 75 земаља су биле потпуно суспендоване усељеничке визе, док у земљи Служба за имиграцију и царину (ИЦЕ) масовно приводе људе чији имиграциони статус није решен и многи од њих бивају депортовани.

Трампова администрација тврди да многи који траже усељеничке визе покушавају да злоупотребе постојећи систем.

„Обезбеђивање просперитета САД значи да, у складу са нашим законима и прописима, бринемо о томе да подносиоци захтева за визу не постану терет за јавне фондове, нити зависни од државних социјалних давања намењених оним Американцима којима је помоц́ неопходна и који испуњавају услове", кажу у Стејт департменту.

Додају и да ће нови термини за разговоре са подносицима виза бити заказани накнадно.

О намерама и плановима актуелне администрације када су у питању усељеници сведочи и податак да је Америка крајем 2025, први пут после више деценија суспендовала и „лутрију" за добијање зелене карте.

Тај програм је сваке године омогућавао до 50.000 виза пријављеним из земаља са ниском стопом имиграције у САД.

Суспендовање овог програма уследило је пошто је португалски држављанин, који је 2017. тако дошао у Америку, усмртио двоје људи на Универзитету Браун у савезној држави Роуд Ајленд.

Из Стејт департмента нису одговорили на питање ББЦ-ја постоји ли процена да када би могла да траје суспензија заказивања разговора за усељеничке визе.

Ако суспензија потраје неколико недеља, онда није толики проблем, оцењује Џулија Гелат из Института за миграциону политику.

„У редовним околностима, Стејт департмент сваког месеца издаје десетине хиљада имиграционих виза.

„Покушај да се сви ти интервјуи поново закажу, у ситуацији када је то ионако процес који се чека, могао би озбиљно да успори имиграционе поступке тих људи и створи потешкоц́е за конзулате", објашњава она.

Од 1. октобра 2025. и почетка фискалне године до краја фебруара 2026, у осам амбасада САД у земљама бивше Југославије и Албанији, издате су укупно 23.053 визе, исељеничке и неисељеничке, последњи су доступни подаци су сајта Стејт департмента.

Од тога је 21.540 неусељеничких, а исељеничких 1513 виза.

Највећи број виза издат је у Тирани, главном граду Албаније - 6.913, следи Београд са 6.786, па Подгорица са 2.073.

У амбасади у Скопљу, у Северној Македоније издате су 1.963 визе, у Приштини на Косову - 1.788, у Сарајеву 1.642.

Амбасада САД у Загребу, престоници Хрватске издала је 1.380 виза, а у Љубљани 508.

Држављанима Словеније и Хрватске за путовања у САД у трајању до 90 дана због туризма и посла нису потребне визе.

За држављане осталих балканских земаља, овај документ је потребан за улазак у САД.

У неусељеничке убрајају се туристичке, радне и визе за потребе студирања.

Погледајте видео: Шакира за ББЦ о страху миграната у Америци

Током првог мандата од 2017. до 2021, председник Трамп је потписао више извршних уредби којима је ограничавао путовања и улазак из земаља са углавном већинским муслиманским становништвом.

Ипак, суспензије процедуре за усељеничке визе на глобалном нивоу у овој мери није било.

„Не сећам се да је било оваквих одлука и мера, чак ни после терористичких напада 11. септембра у Њујорку и Вашингтону", говори Џулија Гелат.

У нападима које је организовала исламистичка организација Ал Каида, предвођена Осамом бин Ладеном, погинуло је скоро 3.000 људи, после чега су САД привремено затвориле неке амбасаде и конзулате и пооштрили контроле приликом пријаве за визе.

Шта даље?

Садашња администрација почетком августа је саопштила да је од доласка на власт поништила више од 175.000 виза појединцима за које је тврдила да су прекршили услове боравка јер су починили кривична дела.

Суспензија свих процеса за исељеничке визе дошла је само две недеље пошто је федерална суткиња поништила јануарску одлуку администрације о обустави обраде исте врсте виза за држављане 75 земаља, међу којима су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Косово.

„Ова администрација ограничава приступ разним врстама виза, скрац́ује период важења, а истовремено повец́ава трошкове процедура.

„На разне начине настоје да смање како нелегалну, тако и легалну имиграцију у Сједињене Државе", тврди Гелат.

Попут претходних одлука о имигирационим питањима, и ова би могла да постане предмет тужби и да се нађе пред неким од федералних судова који од повратка Трампа у Белу кућу имају пуне руке посла.

Иронично, за разлику од обуставе издавање виза за људе из 75 земаља у јануару ове године, последња одлука Стејта департмента на неки начин је искренија.

„Сада се у Америци имиграција представља као нешто негативно по САД, а ова одлука погађа цео свет и на сиромашније и на имућније усељенике.

„Тако могло да се каже да ова одлука не издваја неку посебну групу усељеника, већ подједнако дискриминише све имигранте", закључује Гелат.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk