'Идреттсгледе': Тајна успеха Ерлинга Халанда и Норвешке

Фудбалска репрезентација Норвешке освојила је срца навијача на Мундијалу, иако је поражена од Енглеске у четвртфиналу.

Иако уочи турнира нису спадали у групу фаворита, захваљујући добрим партијама, головима Ерлинга Халанда, али и борбеном ставу на терену, Норвешка је забележила највећи успех у историји репрезентације.

Њихов неочекивани резултат поставља неизбежно питање.

Како је земља од једва 5,6 милиона становника, у којој су зимски спортови много популарнији - успела да парира великим фудбалским силама?

Вреди напоменути да фудбал није изузетак: за неколико деценија Норвешка је изнедрила неке од најбољих спортиста на планети у бројним дисциплинама, као што су атлетика и скијање.

Брац́а Ингебригтсен су редефинисала свет трчања на средње стазе, док је Карстен Вархолм ушао у историју обарајуц́и светски рекорд на 400 метара са препонама два пута.

Јоханес Хесфлот Клебо дефинисао је еру у скијашком трчању, а Александер Амот Килде је постао водец́а личност у алпском брзом скијању.

Чињеница је да су Норвежани прекомерно заступљени у елитним спортовима, а објашњење може делимично лежати у њиховом веома другачијем приступу спорту: филозофији познатој као „идреттсгледе".

Овај концепт - тежак за превести - често се сумира као „радост спорта“, али је нешто више од тога.

„То је та радост спорта, али уз огромну амбицију“, објашњава Торе Овребо, директор у Олимпијатопену, норвешком центру за тренинг елитних спортиста, за ББЦ.

Шта тачно подразумева ова филозофија?

И у којој мери објашњава изузетан успон норвешке репрезентације и појаву једне од најталентованијих генерација фудбалера у историји земље?

Шта је 'идреттсгледе'?

Више од пуке стратегије или методе тренинга, „идреттсгледе" је филозофија - начин разумевања спорта.

Суштина је у идеји дубоко укорењеној у култури земље: деца би требало да учествују у спорту зато што то желе, а не зато што се осец́ају примораним или под притиском да победе.

Међутим, Овребо наглашава да ово уживање не значи жртвовање изврсности.

„Није само забава; то је забава комбинована са амбицијом, а то је чини још пријатнијом за веома амбициозне људе.“

Он појашњава да „идреттсгледе" није осмишљен да производи елитне спортисте, вец́ је генерацијама део идентитета земље.

„Мало људи у Норвешкој се бави спортом зато што мора.

„То је активност у слободно време, а цео систем је од самог почетка заснован на добровољном ангажману“, каже.

Овребо објашњава да родитељи, тренери и локални клубови учествују у систему где се спорт посматра као активност заједнице, повезана са здрављем и животом на отвореном.

Зато се ослањају на бројне спортске објекте које општине и власти граде и одржавају широм земље деценијама.

Идеја је да се сваком детету пружи прилика да изабере спорт који жели, да се обезбеде неопходна средства колико год је то могуц́е и, пре свега, да се сачека да дете развије сопствену мотивацију и тежње.

„Склони смо да одлажемо професионализацију до 15. или 16. године, а процес је веома постепен“, каже Овребо.

Пре тог узраста, „приступање спорту на високо професионалан начин - опседнуто резултатима и учинком - није део норвешке спортске културе“, напомиње он.

Разлог, истиче он, јесте што свако дете сазрева другачије.

„Неки су ту искључиво због друштвеног аспекта, док други желе да буду најбољи на свету.

„А у неким случајевима, та амбиција се јавља прилично рано“, додаје.

У крајњој линији, циљ је да покретачка снага дође изнутра сваког младог спортисте у успону.

Млади Норвежани тренирају зато што уживају у томе и желе да открију сопствени потенцијал, а не да би испунили очекивања одраслих, каже Овребо.

Када га питају шта би препоручио другим земљама, одговара фразом која сажима концепт „идреттсгледе": „Оставите децу на миру. Пустите их да се играју и забављају и обуздајте притисак повезан са спортом.“

„Када дете добро игра фудбал, неко увек каже: 'Он је нови Меси или нови Халанд', а то деци одузима радост спорта, јер онда морају да живе туђе снове.“

Како се претвара у конкретна правила

Концепт „идреттсгледе" (радост спорта) отелотворен је у скупу правила која регулишу дечји спорт, осмишљених да осигурају да деца уживају у игри без такмичарског притиска.

Ова правила су наведена у Повељи о правима детета у спорту и Одредбама о дечјем спорту - прописима који су обавезни за све клубове.

Циљ је да се деца такмиче, а да не постану опседнута учинком и резултатима од малих ногу.

„Деца се много такмиче јер воле да се такмиче.

„Правила немају никакве везе са нивоом такмичења, вец́ са рангирањем и резултатима.

„Тај начин размишљања одлажемо за касније“, напомиње Овребо.

Листе резултата, табеле и рангирања могу да се користе тек када деца напуне 11 година и само када се то сматра прикладним.

Малолетници не могу да учествују на националним, европским или светским првенствима док не напуне 13 година, а регионални турнири углавном не почињу до 11 година.

Најмлађа деца играју само у локалном подручју, а како одрастају, могу да заиграју и за клубове из суседних општинама.

„Трудимо се да подстакнемо децу да буду заједно, да се баве спортом из забаве и да се такмиче у малим групама у локалним заједницама“, сумира директор Олимпијатопена.

Систем експлицитно признаје право детета да одлучи колико жели да тренира и колико дисциплина жели да вежба, а клубови су дужни да прилагоде активности узрасту и нивоу зрелости сваког детета.

„Све се у великој мери заснива на мотивацији и унутрашњем погону детета“, каже Овребо.

Ово је делимично изводљиво захваљујуц́и широкој мрежи локалних клубова, општинских објеката и тренера волонтера широм Норвешке.

Резултат је изузетно високо учешц́е: девет од десеторо деце узраста од шест до 12 година игра бар један организовани спорт, према подацима Норвешке спортске конфедерације.

Погледајте видео: Навијач који је повезао Викинге и фудбал

Какве везе има са Халандом и репрезентацијом?

Али у којој мери ова правила, осмишљена да подстакну уживање у физичкој активности у детињству, доприносе стварању звезда?

Овребо каже да би приписивање успеха Халанда, Мартина Едагарда или Александра Серлота „идретсгледеу" било претерано поједностављивање.

„Прави разлог је тај што су добри у игрању фудбала“, каже он у шали.

Иако не верује да „идреттсгледе" сам по себи објашњава обиље норвешких талената, он сматра да ова филозофија ствара посебно повољне услове за искоришц́авање способности спортиста.

Систем осигурава да практично свако дете има прилику да се бави неким спортом, тврди.

Али Овребо сматра да је психолошки фактор најважнији.

„Начин на који организујемо омладински спорт подстиче унутрашњу мотивацију: они не учествују због спољашњег притиска.

„Они то раде зато што желе“, понавља он.

Млади таленти у почетку уживају у спорту зато што се играју са другом децом, а касније зато што желе да открију колико далеко могу да стигну као спортисти.

Овребо верује да је ова филозофија, која остаје код многих спортиста током њихових каријера, прожетак и кроз садашњу норвешку фудбалску репрезентацију.

Годинама пре Светског првенства 2026, фудбалери Норвешке нису успевали да се квалификују за велика такмичења.

„Били су напети, плашили су се грешака и осец́али су тежину очекивања јавности“, сец́а се он.

Стога, огроман скок који су направили Халанд и саиграчи можда има везе са филизофијом „идреттсгледе".

Селектор, његови сарадници и играчи су успели да поново открију ту радост спорта - нешто што је увек било ту, али раније нису успевали да пренесу на највец́у сцену, сматра Овребо.

„Коначно су пронашли формулу да заиста доживе тај 'идреттсгледе', стављајуц́и све њихове способности, издржљивост, снагу и године тренинга у службу тима.

„Успели су да то демонстрирају и учине да функционише на највец́ој могуц́ој сцени“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk