Како се у Србији користе фондови Европске уније

Шта повезује пругу Београд-Ниш, уређај који помаже пацијентима са неуролошким болестима и пчеларско газдинство на североистоку Србије?

Новац Европске уније.

На имању породице Живковић, у селу Бискупље код Великог Градишта, пчеле су се гајиле и у прошлом веку.

После вишедеценијске паузе, Златица и Бобан Живковић обновили су стари породични посао којим се бавио Бобанов прадеда, и направили пчеларску фарму 2012.

„Нас је нешто вукло да се вратимо пчелама", каже Златица Живковић током телефонског разговара у паузи између дочекивања гостију.

На имању продају мед различитих укуса, прополис, млеч, али имају и нешто посебно - апи комору, што је просторија за апи терапију.

Њу су развијали уз помоћ ЕУ средстава.

Апи терапија је алтернативна метода која подразумева употребу пчелињих производа у превенцији и лечењу појединих здравствених обољења.

Од 2000. године Србија је добила 8,5 милијарди евра бесповратних средства, подаци су које је ББЦ добио од Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији.

„Ова улагања одражавају дугогодишњи посвећеност ЕУ да подржи Србију у њеној самопрокламованој тежњи да приступи" европском блоку, наводи се у писаним одговорима Делегације ЕУ у Србији.

Србија је највец́и прималац донација ЕУ на Западном Балкану и једна од највец́их у свету.

Упркос томе, тек мало више од трећине испитаника из Србије има поверења у ЕУ, показало је последње истраживање Еуробарометра.

Становници Србије су одговарали на питања у марту и априлу 2026, и тада је 55 одсто рекло да би држава имала користи од ЕУ чланства, док 41 одсто каже да не би.

Србија је кандидат за чланство у ЕУ и од 2014. води преговоре о придруживању.

Од почетка рата у Украјини, није отворено ниједно преговарачко поглавље, а Србија одбија да уведе санкције Русији.

Ситуација се додатно закомпликовала избијањем антирежимских протеста у Србији, услед чека су однос Београда и Брисела пратиле су озбиљније трзавице, а Марта Кос, комесарка за проширење, поменула је могућност замрзавања новца кроз програм за развој Западног Балкана.

Ова средства одвојена су од оних који се добијају преко приступних фондова.

Породични посао

Из различитих фондова финансирани су велики пројекти које је водила држава, локалне самоуправе и предузећа, школе, али и невладине организације, старт-апови, пољопривредна газдинства.

У развоју бизниса Златица и супруг су пратили искуства из иностранства, како би лековитост пчелињих прозивода приближили што већем броју људи.

„Разговарали смо са људима који користе апи терапију, и видели смо колико инхалација ваздухом из кошнице може позитивно да утиче на дисајне путеве, имунитет и опште стање организма", додаје.

Пчелињак се налази у непосредној близини куће у којој Златица живи са супругом и децом, али говори да је осећај је другачији, потпуно опуштајући, чим се крочи међу кошнице.

Породица Живковић почела је изградњу апи коморе 2020, у доба короне.

„Било је много неизвесности, али смо истрајали", каже Златица.

Породица Живковић сазнала је за конкурсе за ЕУ средства преко Регионалне развојне агенције Браничево и Подунавље.

Из ове агенције су им помогли и при подношењу пријаве и касније реализацији идеје.

Тако смо дошли до остварења намере да „сами одређујемо сопствено радно време и будемо своје газде", каже Златица Живковић.

ЕУ у Србији је направила серију радионица и посебан сајт на којем заинтересовани могу да сазнају о новим конкурсима и начину пријаве.

Погледајте видео: Терапеутска моћ пчела

'Били смо премали за инвеститоре'

Сличан пут прешао је и брачни пар из Београда Марија и Марко Грујић.

Добили су паре за пројекат развој Неуробласта - уређаја који могу да користе неуролошких пацијенти за рехабилитацију.

„Нама је то значило посебно у тренуцима када смо били превише озбиљни за пријатеље и породицу, а још премали за институционалне инвеститоре", каже Марија Грујић, којој је постављена дијагноза мултипле склерозе (МС) 2017. године.

МС је прогресивна неуродегенеративна болести у којој тело напада само себе.

Погоршања су Марији била све чешћа и агресивнија.

„Дијагноза је стигла у тренутку када је требало да будем најјача, као мајка новорођенчета.

„Истог дана сам добила улогу маме која мора бити способна и здрава, и дијагнозу болести која у кратком року зна да одведе у инвалидитет", говори ова архитекткиња за ББЦ на српском.

Добила је лекове и физикалну терапију, док је сама истраживала како раде клинике са роботском неурорехабилитацијом и gaming рехабилитацијом - вежбама које укључују видео-игре.

„Клинике нису јефтине, а предуго сам била одвојена од породице", каже.

Зато је почела да размишља како би могла код куће да примени оно што се ради у специјализованим установама.

Заједно са супругом Марком, ИТ стручњаком, дошла је до идеје о уређајима које би омогућили људима да раде потребне вежбе кроз играње видео-игара.

„Зашто неко са МС-ом, после можданог удара, или родитељ детета са церебралном парализом мора да бира између живота и одласка на месец дана рехабилитације годишње?

„Шта ако се оно што се ради у клиници може донети у дневну собу?", постављала је питања самој себи.

Из сопственог искуства знала је колико је важан континуитет у вежбању да се не би вратила на старо.

„Терапија која се не ради сваки дан, не ради се", каже.

Неуробласт данас поред МС пацијената, користе деце са церебралном парализом и људи који су доживели мождани удар, а пакет кошта око 200.000 динара.

Зелена транзиција тренутно најважнија

ЕУ финансирање у Србији се мењало кроз године.

Док је од 2007. до 2013, новац био равномерно распоређен међу секторима, у наредних шест година највише је издвојено за управу и владавину права, наводи Делегација ЕУ у Србији.

Тренутни циклус од 2021. до 2027. акценат ставља на зелену транзицију, чији је циљ смањење емисије гасова стаклене баште.

Један од највреднијих пројеката био је модернизација пруге Београд-Ниш, инвестиција од 2,2 милијарде евра, од чега 600 милиона чине ЕУ грантови.

Бесповратни милиони су дати и за обнову Голубачке тврђаве (девет милиона евра), и обнову Власинске хидроелектране (16 милиона евра), као и изградњу гасног интерконектора Србија-Бугарска (50 милиона евра из ИПА грантова).

У тренутку све веће забринутости за енергетску безбедност широм Европе, интерконектор „смањује зависност Србије од једног правца снабдевања", наводи ЕУ делегација.

Србија, која одржава традиционално партнерство са Москвом, у највећој мери ослања се на руски гас.

Шта кажу бројке?

Извор: ЕУ за тебе

Процес

За многе је прва препрека компликована процедура писања пројеката, бизнис планова и пријаве на конкурсе.

И Марија Грујић истиче да процеси пријављивања за ЕУ конкурсе нису лаки.

„И мислим да ни не треба да буду", каже.

Документацију су припремали недељама, али „та ригорозност дала им је структуру и дисциплину какву стартап и наше величине ретко имају у тој фази".

„Сваки пут када смо прошли неки од ових програма, добили смо и нешто неупоредиво важније од новца: потврду да идемо добрим смером", каже.

За представнике ЕУ у Србији једна од најупечатљивијих прича о успешној сарадњи је реконструкција Жежељевог моста у Новом Саду.

„Уништен током НАТО бомбардовања 1999, мост је скоро две деценије био у рушевинама пре него што је у потпуности обновљен уз подршку ЕУ.

„Данас представља снажан симбол обнове, помирења и европске солидарности", наводи се у одговорима.

Погледајте видео: Сећања преживелих на бомбардовање Моста слободе у Новом Саду

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk