Иран има залихе обогаћеног уранијума, али може ли да направи нуклеарно оружје

Иранске залихе обогаћеног уранијума поново су привукле пажњу пошто је амерички председник Доналд Трамп изјавио да је Техеран пристао да их преда у склопу споразума о окончању рата.

Међутим, заменик министра спољних послова Ирана Саид Катибзадех негирао је ту тврдњу, рекавши новинској агенцији АП да о таквој идеји „нема ни говора“.

Док две стране преговарају о путу до будућих мировних разговора, изгледа да ће будућност овог материјала сасвим сигурно бити кључна тема расправе.

Али шта је тачно обогаћени уранијум и зашто је толико важан?

Шта је обогаћени уранијум?

Уранијум је природни елемент који може да се нађе у Земљиној кори.

Углавном је сачињен од два изотопа: У-238 и У-235.

Више од 99 одсто природног уранијума је У-238, који не покреће лако нуклеарну ланчану реакцију.

Само око 0,7 одсто је У-235, изотоп који може лако да се цепа, отпуштајући енергију у процесу познатом као нуклеарна фисија.

Да би уранијум постао користан, проценат изотопа У-235 мора да се повећа процесом званим обогаћивање.

Прво се уранијум претвара у гас.

Гас се потом убацује у центрифуге - машине које се окрећу при екстремно високим брзинама.

Док се оне окрећу, тежи У-238 се креће благо према споља, док лакши задржава ближе центру.

То омогућава У-235, ређем, корисном облику уранијума, да се постепено одвоји од чешћег У-238.

Тај концентрисанији уранијум се извлачи кроз један крај центрифуге.

Каква је разлика између уранијума коришћеног у нуклеарним реакторима и оружјима?

Различити нивои обогаћивања чине уранијум погодним за разноврсну употребу.

Слабо обогаћени уранијум, који обично садржи три до пет одсто изотопа У-235, користи се као гориво у комерцијалним нуклеарним електранама.

То је довољно да одржи контролисану ланчану реакцију, али далеко испод квалитета потребног за производњу оружја.

Високо обогаћени уранијум, са нивоима од 20 одсто и вишим, могу да се искористе у истраживачким реакторима, а уранијум за израду оружја обично се обогаћује на око 90 одсто.

При тој концентрацији, услови су погодни да нуклеарна реакција готово моментално измакне контроли.

Кад се довољно овог материјала споји, атоми почињу да се цепају изузетно брзо, испуштајући бескрајне количине енергије у делићу секунде.

Ово раздваја цивилну и војну употребу уранијума: у реактору, гориво је само благо обогаћено и реакција се намерно успорава и пажљиво њоме управља, омогућавајући енергији да буде испуштана постепено током месеци или година.

У бомби, циљ је управо супротан: да се дозволи реакцији да се одвије одједном.

Према споразуму из 2015. са шест светских сила - Кина, Француска, Немачка, Русија, САД и Велика Британија - Иран је ограничен на обогаћивање уранијума не више од 3,67 одсто.

Споразум је такође ограничио његове залихе на 300 килограма, као и број центрифуга којима може да рукује и забранио обогаћивање у његовом подземном постројењу Фордо.

Америка се међутим повукла из овог споразума 2018, током првог председничког мандата Доналда Трампа.

Зашто је ниво обогаћивања важан?

Што је виши ниво обогаћивања, то је уранијум ближи могућој употреби у нуклеарном оружју.

Достизање 20 одсто обогаћивања представља значајни праг, зато што се у тој фази већ заврши већина техничких напора неопходних за производњу материјала довољно квалитетног за израду оружја.

Претварање природног уранијума у материјал који је 20 одсто обогаћен захтева хиљаде поновљених корака сепарације и велику количину времена и енергије.

Поређења ради, обогаћивање уранијума са око 20 одсто на око 90 одсто захтева много мање додатних корака.

То значи да уранијум обогаћен до виших нивоа може бити додатно рафинисан на материјал погодан за израду оружја релативно брзо.

Колико уранијума има Иран?

У средишту актуелних преговора је шта треба да се деси са иранским постојећим залихама обогаћеног уранијума.

На почетку рата, Иран је поседовао отприлике 440 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто, према вишим америчким званичницима.

Тај материјал може да се обогати релативно брзо до прага од 90 одсто неопходног за уранијум довољно квалитетан за израду оружја.

Иран такође има отприлике 1.000 килограма уранијума обогаћеног на 20 одсто, и 8.500 килограма на око 3,6 одсто, који се обично користи у цивилне сврхе, за производњу енергије или за медицинска истраживања.

Верује се да се већина изузетно обогаћеног уранијума који би могао бити претворен у материјал за нуклеарно оружје чува у Исфахану.

Ово постројење једно је од три подземне нуклеарне локације у Ирану које су биле гађане у америчко-израелским ваздушним нападима прошле године.

Међутим, није јасно колико високо обогаћеног уранијума се чува на другим локацијама.

Извори кажу да је Техеран одбацио захтев за 20-годишњи мораторијум на нуклеарно обогаћивање.

Уместо тога, он је предложио петогодишњу паузу коју је представио пре него што су избила непријатељства.

Такође је одбацио захтев да преда залихе од 440 килограма изузетно обогаћеног уранијума, остајући при претходном уступку да разблажи уранијум обогаћен на 60 одсто.

Шеф Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси рекао је за новинску агенцију АП у октобру 2025. да би ова количина, кад би се још обогатила, била довољна за десет нуклеарних бомби.

Да ли Иран прави нуклеарно оружје?

Иран инсистира на томе да су његова нуклеарна постројења у потпуности мирнодопска, а ИАЕА каже да није видела доказе активног програма прављена нуклеарног оружја.

Производња уранијума погодног за прављење оружја само је један корак у изради нуклеарног оружја.

Функционална бомба такође захтева сложене додатне радове, у које спада израда и састављање бојеве главе и развијање система испоруке.

„Иран је развио извесне способности у изради бојевих глава све до 2003, кад је изгледало као да је обуставио програм“, каже Патриша Луис, независна експерткиња за контролу оружја.

„После краха нуклеарног споразума из 2015. и неуспеха у преговорима за постизање новог споразума, могуће је да је Иран одлучио да почне поново да развија способност израде бојеве главе“, додаје.

Процена америчке Агенција за одбрамбени обавештајни рад из маја 2025. каже да би Иран могао да произведе довољно уранијума погодног за прављење оружја за један једини уређај за „вероватно мање од недељу дана“.

Међутим, такође наводи да Иран „скоро сигурно не производи нуклеарно оружје“, мада је предузео кораке који су га довели у положај да то уради ако тако буде одлучио.

Израел каже да његови обавештајни подаци указују на то да је Иран остварио „конкретан напредак“ у развијању компоненти за нуклеарно оружје.

Додатно извештавање: Надиа Сулеман и Марк Шеј

Погледајте видео Шта се догодило у Хирошими

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk